Vidovdanska priredba za decu u Antverpenu

27.06.2010

Dopunska skola na srpskom jeziku u Antverpenu zavrsila je uspesno svoju prvu skolsku godinu. Ucenici su zajedno sa uciteljicom Dragom izveli prigodan program posvecen Vidovdanu, a gosti su bili Gordana Vlajic, Zorica Salijevic i Flamanci Sven Peeters i Filip Van Zandycke / HoedGekruid vzw.

Uz recitacije srpskih pesnika i poznatih narodnih pesama koje slave istoriju i tradiciju naseg naroda, deca Dopunske skole u Antverpenu su uoci Vidovdana, izvela program povodom obelezavanja uspesnog zavrsetka prve skolske godine. Mali recitatori su nagradjeni gromkim aplauzom publike, medju kojom su bili roditelji, rodbina, prijatelji i saradnici ove skole. Pored izuzetnog truda ove dece, velika zasluga za uspeh rada skole i sadrzaj priredbe, pripada uciteljici Dragi, kao i Jeleni Vujic i Serbica.EU vzw, organizaciji koju ona vodi i predstavlja.

U drugom delu programa Vidovdanske proslave, decu i goste su pozdravile dve srpske pesnikinje, Gordana Vlajic i Zorica Salijevic. Gordana Vlajic iz Panceva (Srbija) je kroz duhoviti igrokaz u kojem su ucesce uzeli i Jovana i Stefan, djaci ove skole, predstavila pricu o zenidbi Kralja Petra Prvog Karadjordjevica iz njene knjigobajke „Zaistinska srpska bajka – Cudesna prica od koje se postaje zauvek neizgubljiv“, a Zorica Salijevic, knjizevnica koja vec niz godina zivi i radi u Stockholmu  (Svedska) je za ovu priliku deci ispricala pricu „Zagrljaj“ koja na dirljiv i deci blizak nacin govori o neraskidivoj i neophodnoj ljubavi izmedju ljudi, zivotinja i prirode.     

Bila je ovo divna prilika i da se publici predstave flamanski kreativci, inace cesti gosti u Srbiji,  Sven Peeters, autor knjige „Het Kafana Tribunal“ o beogradskim restoranima, kafeima, splavovima...  i Filip Van Zandycke / HoedGekruid vzw, autor izlozbe fotografija o Srbiji.
 

Predstavljeni romani i zbirke pesama ovih autora se mogu naruciti preko Udruzenja Serbica.EU vzw, a interesantno je i vredno svake pohvale da je Serbica.EU vzw pod vodjstvom Jelene Vujic ove umetnike i goste Vidovdanske proslave okupila iz Srbije, Svedske i Belgije specijalno za ovu priliku.
 

Muzicki deo proslave je delo najboljeg muzicara na ovim prostorima:
 

Balta iz Holandije

Ako zelite da ga kontaktirate, javite se Udruzenju Serbica.EU vzw
 

slajd show

autor fotografija Zoran Boldorac

Pesma o Antverpenu i Pancevu

Gordana Vlajic, knjizevnica iz Panceva , dobitnica vise domacih i ino nagrada  i autorka vise knjiga za decu i odrasle (“Moja mama najlepse kuva”, “Mama, je l sutra opet  ides na posao”, “Zaistinska srpska bajka”, kao i zbirke pesama za odrasle “Krivo mi je”, zbirke kratkih prica “Rascupane muskatle” i romana “Roaming”) u Antverpenu je predstavila pesme iz nove zbirke pesama za decu - “Prozoriste”. Obilazeci gradove u dijaspori, gradove u kojima odrastaju srpska deca, Gordana Vlajic ce svakom od tih gradova posvetiti pesmu i pokloniti je upravo tamosnjoj deci.

Proslava posvecena uspesnom zavrsetku prve skolske godine Dopunske srpske skole u Antverpenu, bila je prilika za javnu promociju pesme posvecene srpskoj deci iz Antverpena i za pravo prvog objavljivanja ekskluzivno na sajtu organizacije Serbica.EU vzw :

ZA DECU ANTVERPENA

Gradovi su kao ljudi,
Neko ih voli, neko kudi,
Neki se busaju novotarijama u grudi
U drugima vekovni spokoj gudi.

Neki su visoki, a drugi niski,
Poneki daleki, al dusi bliski,
Postoje i gradovi sto modu prate,
Pa ne bi barok fasade da vrate.

Za nek ene zna ni frtalj sveta,
Za druge zna cela planeta.
Nekim samo zitelji ime tacno kizgovaraju,
Al ga cuvaju i sve lepsim stvaraju.

Moj grad se Pancevo zove,
On ima Tamis kojim camci plove.
Kad budete dosli u posetu meni,
Pokazacu vam sta se tamo ceni:
Ulica Zmajeva, pa slike Jovanovica Paje,
I parkovi puni decjeg smeha i graje.

A tvoj grad, znam, zove se Antverpen.
I nek ne slusa onaj ko od straha moze da postane siv,
Ali jednom davno ovde je ziveo Antigon, strasan div,
I uz reku Seldu zaustavljao je jednim prstom svaki brod,
I ko nije hteo da mu plati prolaz – seko mu je ruku, makarm u bio rod.
Najzad, jednoga dana, pojavi se heroj Brabo, mladic stasit i mudar,
Odsece divu ruku i baci je u Sheldu, o kakav je to bio sudar!
I zato sada ovim imenom slovi tvoj Antverpen,
Jer se “baciti ruku” kaze na flamanskom “hand werpen”.

E sad zasto je Antverpen slavan, ovde prica tek krece,
Pa recimo i zato sto je vas zooloski vrt napravljen jos 1843!
U Antverpenu ili francuski Anversu,
Tesko da si ikad mogao da sretnes neku SekaPersu,
Sve bre genijalci kao Rubens, Van Dajk, pa Brojgela i to DVA,
Ma kao da su ovde svestska umetnicka imena SVA!

I znas,
Koliki su medju gradovima kilometri – nije vazno,
Vazno je da se ljudi vole iskreno i snazno.
I hvala vam sto sam danas vas gost,
E ovakvo pijateljstvo medj ljudima i gradovima – najjaci je ,ost!

Gordana Vlajić
…

KAKO SE ZALJUBIO PETAR KARADJORDJAVIC?

Uz svesrdnu glumacku pomoc male Jovane i Stefana, Gordana Vlajic je deci Dopunske srpske skole u Antverpenu, kao i prisutnoj publici povodom zavrsetka prve skolske godine, predstavila pricu “Gorska vila i delija s tajnim imenom” iz njene knjige “Zaistinska srpska bajka”.
Prica na bajkovit nacin govori o upoznavanju Petra Karadjordjevica (koji se jedno vreme borio kao srpski dobrovoljac protiv austrougarske vojske u Bosni i to pod tajnim imenom Petar Mrkonjic) sa knjeginjom Zorkom, cerkom crnogorskog Knjaza Nikole. Kao sto je istorija kasnije pokazala, Petar je postao prvi demokratski izabran kralj Srbije, a knjeginja Zorka njegova zena. Oni su Srbiji podarili Kralja Aleksandra, Ujedinitelja Srba, Hrvata i Slovenaca u Kraljevinu SHS.                                                                   
Tokom pricanja ove price, Gordani su njeni pomagaci Jovana i stefan na licu mesta odglumili Kralja Petra i knjeginju Zorku. Doduse, za malo da nista ne bude od ovog istorijski znacajnog braka, jer su se Stefan i Jovana neckali da jedno drugom izgovore “sudbonosno DA” : )
Ali, kao i svaka bajka i ova je imala srecan kraj, pre svega zahvaljujuci deci Dopunske srpske skole u Antverpenu.
 

UTOCISTE ZA VUKOVE – COVEKOV ZAGRLJAJ
 

Zorica Salijevic je knjizevnica koja zivi i radi u Stokholmu. Objavila je vise knjiga za decu i odrasle i to u saradnji sa Eparhijom kanadskom, organizacijom Serbica.EU i Srpskom pravoslavnom verskom zajednicom u Belgiji, kao i Umetnickim ateljeom ARTE iz Beograda. Svojim “Malim decjim bukvarom veronauke” i “Malim decjim pravoslavnim kalendarom” osvojila je srca i malih i velikih citalaca sirom Srbije i dijaspore. Koristeci rimu koja je bliska deci, svojim je edukativnim knjigama ucinila da deca lakse i brze uce svoj jezik i osnovne pojmove pravoslavne vere.
Njena knjiga “S Noevom barkom u srcu”, sacinjena je od vise kracih prica kojima je svima zajednicka LJUBAV: ljubav medju ljudima koji treba da su braca bez obzira na boju, veru, nacionalnost; medju ljudima i zivotinjama, izmedju ljudi i prirode koju polako zaboravljamo da osluskujemo…
Jedna od prica iz ove zbirke je i “Zagrljaj”. Pre svega ISTINITA i DOZIVLJENA, kao i sve ostale, uci decu ljubavi i poverenju. Cak ni vuk nije samo opasna i opaka ZVER ako joj se pridje s postovanjem. Iskreno. U dobroj nameri. Prepricavajuci pricu dozivljenu u utocistu za vukove koje se nalazi na samoj granici izmedju Belgije i Holandije i ciji je pokrovitelj Njeno Kraljevsko Visocanstvo belgijska Kraljica Beatrisa, Zorica decu uci pre svega humanosti. Priredba u Antverpenu odrzana povodom zavrsetka prve skolske godine Dopunske srpske skole u ovon gradu, bila je prilika da Zorica srspskoj deci predstavi pricu o Lupusu i Lupi. O ljudima koji mogu biti vukovi, i o vukovima koji ne moraju biti zveri. Inace; interesantno je da je Zorica Salijevic, pored ostalog i internacionalni kinoloski sudija Kinoloskog saveza Svedske.